Темељи Храма преноса моштију светог оца Николаја у Старим Бановцима потичу из 1777. године, док је према усменом предању изградња трајала осам година.
Претпоставља се да су цркву зидали немачки градитељи, а има примера да су послови поверавани и војним грађевинским инжењерима.
За то време, да ли због сујете или због стварних потреба, Бановчани су подигли цркву импозантних димензија у византијском стилу за коју и данас старци, не без поноса, кажу да је трећа по величини у Срему. Класицистичку резбарију иконостаса радио је познати карловачки дрворезбар Марко Вујатовић, један од најзначајних представника класицизма после 1816. године.
Од црквеног инвентара сачуване су до данас две иконе Богородице једна из 1701. а друга из 1803. године и известан број црквених књига штампаних углавном у Русији у првој половини 18. века.У порти уз јужни зид, источно од улаза налазе се две лежеће надгробне плоче предпоставља се да је ту сахрањен црквени ктитор, на другој плочи стоји исписано Димитрије Јанковић преминуо 1803. године, потиче из трговачке цинцарске породице, вероватно да је био ктитор цркве.
Одлуком Извршног већа Скупштине Аутономне Покрајине Војводине 1991. године црква је утврђена за непокретно културно добро од великог значаја.
