Летњи Свети Никола се слави 22. маја, обележавајући пренос моштију Светог Николе из Мире у Бари.
Он је сматран чудотворцем и светитељем још за живота, а након смрти, његов гроб постао је место исцељења.
Православна црква и верници прославља данас празник посвећен преносу моштију Светог оца Николаја мирликијског чудотворца. Овај празник познат је као летњи Свети Никола.
Никољдан, најчешчћа слава код Срба прославља се 19. децембра, а 22. маја слави се дан када су мошти овог светитеља пренете из Мире у Бари. За разлику од зимског Никољдана, сутрашњи празник познат је и као летњи Никољдан.
Овај светитељ родио се у Патари, у Ликији, као син јединац богатих родитеља. Кад су му родитељи умрли, своје богато наследство разделио је сиротињи и посветио се свештеничком позиву. Био је борац за истину и правду, помагао је болесним, сиротим, немоћним.
Још за живота сматрали су га светитељем.
Светитељ који је до дубоке старости управљао црквом као архиепископ и помагао народу умро је 19. децембра 345. године. Његово тело је сахрањено у саборној цркви мирликијске митрополије. На његов гроб довођени су болесни, који би се потом излечили. У 11. веку, када су Турци освојили Малу Азију и град Мир, пренете су и његове мошти, а и том приликом десила су се многа чудеса.
Како је Свети Никола кришом, обично ноћу, даривао све којима је помоћ потребна, из тога се развила и легенда о Санта Клаусу, Деда Мразу. Обично се за зимски Никољдан деци у чизму остављају поклони, дар Светог Николе, а негде је тај обичај задржан и за летњи празник. Довољне су и ситнице које би обрадовале малишане.
На овај дан не ваља радити физичке послове као што су прање веша, чишћење куће… Цео дан треба да буде посвећен празновању светитеља.
Веровало се да снагом своје молитве може да стишава или изазива морске буре, спасава насукане лађе и бродове због чега је сматран као „највећа сила на мору“.