На територији општине Стара Пазова има велики број светиња, али ми издвајамо четири које су посвећене Св.Оцу Николају: у Белегишу, Војки, Старим Бановцима и Сурдуку.
Храм Св. Оца Николаја – Сурдук
Прва црква у Сурдуку је саграђена 1746. године, али је била мала за потребе верника, тако да се на дан славе Преноса моштију Светог Оца Николаја 1816. године, почело са сакупљањем прилога ради изградње већег храма, који је завршен 1818. године. Изграђен је у барокном стилу, преовлађујућем стилу изградње тог времена. Храм поседује богату збирку вредних црквених књига за богослужење које датирају из периода 18. и 19. века.
Храм Преноса Моштију Св. Оца Николаја – Војка
У списима из 1578. године, помиње се један свештеник, што наводи на претпоставку да је у том периоду на том простору постојала мања црква. Војчани своју прву цркву од тврђег материјала граде 1727. године, која је освештана 1732. године, и која је носила назив Светог Оца Николаја. Црква Преноса моштију Светог Оца Николаја сазидана је 1857. године, и грађена је по узору на многе старе цркве класичног стила. У свом власништву, црква поседује старе црквене књиге за богослужење које датирају из 17. и 18. века.
Храм Преноса моштију Св. Оца Николаја – Белегиш
Прва црква саграђена је 1731. године на брегу Дунава у периоду када је на овом простору живело 240 домаћинстава. Дунав је мењајући ток оштетио стару цркву, те се јавила потреба за изградњом новог храма, а која је почела 1924. године и завршена 1926. године, када је храм освештан од стране тадашњег Патријарха Димитрија. Храм је изграђен у преовлађујуће византијском стилу и представља један од највећих храмова у Епархији сремској. Храм поседује вредну колекцију црквених књига за богослужење које су претежно руског издања, и датирају из 1776. године. Од осталих вредних ствари може се поменути и путир из 1776. године, као и посуда за мироносање из 1804. године.
Храм Преноса моштију Св. Оца Николаја – Стари Бановци
Темељи цркве потичу из 1777. године, док је према усменом предању изградња трајала пет до осам година. Стил изградње храма је мешавина стилова готике и романике. Црква је страдала током оба светска рата, а од 1977. године храм је проглашен за споменик културе и налази се под заштитом државе. Храм поседује две иконе Пресвете Богородице од изузетног значаја, као и богослужне књиге московског издања из 1731. године.