Politika usaglašavanja 85 plenuma sa različitih univerziteta jednostavno ne pije vodu čak ni u predizbornom procesu, ko zna kako bi to izgledalo kad bi morali da donose odluke bitne za državu, kažu sagovornici Kurira
Blokaderi saopštili da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, a ta poruka izazvala je haos i svađu na plenumima
Sagovornici Kurira ocenjuju da je reč o marketinškom triku i podvali biračima, uz pokušaj da se pridobiju neopredeljeni i desni glasovi.
Priča „studentske liste“ o neuvođenju sankcija Rusiji pala je u vodu posle nepuna 24 sata! Nakon objave na nalogu „studenti u blokadi“ gde je navedeno da će Srbija zadržati principijelno stanovište o neuvođenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji nastao je opšti haos na plenumima koji je kulminirao žestokom svađom na plenumu u Novom Sadu „zbog radikalnih stavova blokadera iz Beograda“.
Zamajavanje javnosti
Na ovo licemerje prvi je ukazao član SNS Miloš Jovanović koji je otkrio kako je svađa oko neuvođenja sankcija Moskvi kulminirala u Novom Sadu i da sada blokaderi „pokušavaju da se operu i tvrde da je sve bila laž„.
– Zašto lažete sopstveni narod, studenti u blokadi? Jutarnji tvit o tome kako nema sankcija Rusiji pao je u vodu pre dva sata na „plenumu“ u Novom Sadu, gde je nastala opšta svađa zbog „radikalnih“ stavova blokadera iz Beograda. Sada, kada ste uhvaćeni u makazama između EU uslova i domaćeg javnog mnjenja, pokušavate da se operete i tvrdite da je sve bila laž. Ako je zvanična spoljna politika države već svima dobro poznata, zašto glumite veće katolike od pape, pa se onda povučete čim vas neko pritisne na užem sastanku? Ovo je klasično zamajavanje javnosti, izađite javno i recite šta zaista mislite – napisao je Jovanović na Iksu.
https://x.com/Jedna_Srbija/status/2105306909611835519?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E2105306909611835519%7Ctwgr%5Eb3ffb24e7919078d8ae4712c5048629e35cae850%7Ctwcon%5Es1_c10&ref_url=https%3A%2F%2Fnsuzivo.rs%2Fsrbija%2Fnovi-pokusaj-podvale-tzv-studentske-liste-uveli-bi-odmah-sankcije-rusiji-blokaderi-bacili-mamac-desnim-glasacima-pa-se-posvadjali-na-plenumu-zbog-moskve%2F
Професор Милан Петричковић са Факултета политичких наука каже за Курир да је то један од потеза који је препознатљив кад је „студентска листа“ у питању, као и да је то једна коцкица у мозаику која се распознаје као покушај преваре.
– Тај који их је саветовао проценио је да би било добро да се, као маркетиншки трик, потури мамац како би се привукао део неопредељених бирача и добили политички поени. Очигледно је у питању покушај да се у јавно мњење убаци флоскула: „Ето, блокадери неће да уведу санкције Русији“ и то је требало да прође. Слична ствар десила се и са одлукама пленума у Крагујевцу када су говорили о Косову и Метохији и изражавали родољубиве ставове, да би одмах по истом овом принципу, којим данас сведочимо са овом информацијом, опет устао део блокадера који је против тога.
Када се све то посложи, врло је једноставно шватити да многе ствари говоре да би обманули јавно мњење, а мислим да не би прошло ни неколико сати пре него што би почели да се утркују ко би пре увео санкције Русији. Све у свему, међусобно ће се у својим противречностима разводнити, сукобити, а сада имамо потпуно чисту и јасну ситуацију и око тог односа према увођењу или неувођењу Русији санкција – казао је Петричковић.
Неусаглашени
Политички аналитичар Небојша Обркнежев каже за Курир да овај потез студената у блокади представља „чисту подвалу и обману која би требало да иде ка гласачима, не би ли добили одређене поене„.
Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност Фото: Курир Телевизија
– Блокадерски став о увођењу санкција Русији је био прилично неодређен… Да ли постоје неке мере које би се увеле или не постоје баш никакве мере које увели према Руској Федерацији? То је чиста подвала и обмана која би требало да иде ка гласачима не би ли добили одређене поене. Када одређени пленуми нису тачно шватили да је та подвала требало да прође на тај начин, они екстремни ка увођењу санкција Русији су гласали и потом долази до њиховог дељења и по том ставу који је требало, заправо, да буде мачка у џаку за прво изјашњавање студената у блокади – каже Обркнежев.
Он оцењује да се на крају и ове приче види да блокадери ни по овом питању нису могли да се усагласе.
– Пошто нису усаглашени нису могли ни да слажу бирачко тело шта би или шта не би. Слична ситуација се десила и са Косовом и Метохијом, када је Крагујевачки универзитет дао одређени став, па се после тога одмах први побунио, ни и мање ни више него Филозофски факултет у Београду на којем се историја проучава и који је био против тог става. Ми видимо да та њихова политика усаглашавања 85 пленума са неколико различитих универзитета једноставно не пије воду у овом предизборном процесу, а камоли за доношење било којих битних одлука за државу уколико би они и преузели власт – закључио је Обркнежев.